hocukuci

Centar za proučavanje informacionih tehnologija (CePIT) Beogradske otvorene škole (BOŠ) preduzeo je opsežno istraživanje korisnika Interneta u Beogradu i u još sedam gradova širom Balkana radi prikupljanja podataka koji bi omogućili bar deo odgovora na pitanja zavisnosti korisnika od Interneta

“Danas, već daleke ’98 godine, dok sam počinjao sa svojim kompjuterskim biznisom, morao sam gotovo svakom sagovorniku da objašnjavam šta je i kako radi internet. I pošto je to bilo nešto neopipljivo, nisam mogao čak ni crtanjem na papiru da objasnim sam pojam interneta. Uglavnom je ostajalo na njegovom “ahaaa...” pri čemu mi je bilo jasno da ništa nije razumeo, osim da na tom Interneeeeetu (uglavnom su izgovarali to sa dugouzlaznim akcentom na poslednjem slogu) on može da nađe slike golih devojaka, kao i druge korisne informacije...” priča kroz smeh Zoran Đorđević, programer iz Srbije, naglašavajući ovaj deo “druge korisne informacije”.

Kontinuirano istraživanje korisnika interneta koje obavljaju saradnici CePIT-a, traje već tri godine. Prve dve godine postojanja bavili su se samo proučavanjem korisnika u Srbiji, a sada su istraživanja sprovedena, pored Beograda i u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani, Podgorici, Skoplju, Sofiji i Bukureštu. Cilj je bio doći do podataka čija bi dalja analiza mogla ponuditi dalje uvide u sličnosti i razlike među korisnicima interneta u osam glavnih balkanskih gradova. Istraživači CePIT-a su ispitali 1596 ispitanika naseljenih na teritoriji ovih gradova.

Gradovi uključeni u ovaj projekat tretiraju se danas kao deo jedinstvenog političko ekonomskog regiona koji se najčešće naziva terminom Jugoistočna Evropa. Jedini izuzetak predstavlja Ljubljana, koja je u studiju uključena kao svojevrsna referentna tačka, sredina koja je već integrisana u EU, a sa kojom ostali gradovi i dalje imaju toliko toga zajedničkog.

Najveći broj ispitanih internetu pristupa od kuće i to upotrebom dial-up modema. Iako je ovo osnovni trend, značajna odstupanja od njega se uočavaju kod korisnika iz Ljubljane, Zagreba, Bukurešta i Sofije. Prema podacima CePIT-a na internetu najviše vremena u proseku provode Podgoričani i ispitanici iz Bukurešta, dok su on line najmanje Beograđani i Skopljanci.

Kada govorimo o aktivnostima u kojima se korisnici najčešće angažuju, to su, pre svega, e-mail i potraga za konkretnim informacijama. Uočeno je takođe, da postoji jasan trend da ispitanici sa iskustvom, internet sve manje koriste za zabavu, što je izraženo kod starijih korisnika.

Istraživanja koje su nedavno sprovedena u SAD pokazala su da u toj zemlji oko 26 odsto korisnika na internetu provode više od sat vremena dnevno. Ovu kategoriju, tamošnji istraživači nazivaju “heavy users”, a na Balkanu od ispitanih korisnika više od 30 odsto spada baš u tu grupu.

Jedan od najinteresantnijih podataka do kojih se došlo ovim istraživanjem je činjenica da skoro 45 odsto ispitanika tvrdi da se donekle, ili umnogome oseća slobodnije kada komunicira preko Interneta.

“Posebno interesantna za stručnjake koji se bave ljudskom psihom je i pojava da gotovo svako, u komunikaciji sa drugim ljudima putem interneta, sebe predstavlja u apsolutno drugačijem svetlu od onoga kakav zaista jeste znajući da onaj sa druge strane ne zna ništa o njemu. Tako, gotovo svako koga sretnete na chatu je lep(a), visok(a), radi odlično plaćen posao, nema dečka/devojku/muža/ženu, čita knjige, romantične je prirode, pametan.... kaže Zoran Đorđević i dodaje, “Što bi narod rekao “svako se češe tamo gde ga najviše svrbi.”

Međutim, on kao mnogo strašniju pojavu koju je internet doneo navodi poremećaj zavisnosti od interneta (IAD – Internet Addiction Disorder) .

“Jednostavno, ljudi se “navuku” na internet i kao što narkoman ne može bez dnevne doze tako ni Internet zavisnik ne moze chata ili surfa. Do skoro se to smatralo uvrnutošću pojedinaca, ali od 2003. mnoge zemlje su stavile i na zvanične liste bolesti zavisnosti zajedno sa alkoholizmom, narkomanijom...

Broj korisnika interneta u Srbiji i Crnoj Gori je blizu 850.000, kažu podaci “Internet World Stats”, a iste podatke nudi i CIA The World Factbook, www.cia.gov

Od ukupnog broja ispitanika u ovoj anketi 85 odsto poseduje računar, a pristup internetu najčešće ostvaruju od kuće (63 odsto). U Beogradu je najčešći način konektovanja putem modema, čak 71 odsto. Od ukupnog broja ispitanika iz glavnog grada SiCG 23 odsto provodi više od šest sati nedeljno na netu, a na netu najčešće tragaju za informacijama vezanim za muziku i verske sadržaje. Kaže anketa.